Pravna država
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Pravni fakultet

Sociologija 1
PRAVNA DRZAVA I LJUDSKA PRAVA
pravna drzava
anticki koncept vlasti
vlast
vladavina zakona
vladavina ljudi
koncept pravne drzave
pojam gradjanin
demokratija
civilno drustvo
legitimitet
parlamentarizam
podela vlasti
koncept ljudskih prava i sloboda
pojam ljudskih prava
moral
norme
o ljudskim pravima uopste
pozitivna ljudska prava (objektivna)
ljudska prava (prirodna)
priznavanje ljudskih prava kroz istoriju
povelje i deklaracije
nevladine organizacije
klasifikacija ljudskih prava
gradjanska i politicka
ekonomska socijalna i kulturna
gradjanska i politicka prava
ESK (ekonomska ,socijalna i kulturna prava)
PRAVNA DRZAVA I LJUDSKA PRAVA
pravna drzava
Pojmovi vladavina prava i pravna drzava imaju priblizno isto znacenje. Sustina i jednog i drugog pojma je jeste suprotstavljanje neogranicenoj vlasti drzavnih organa. Narocito se radi o suprotstavljanju samovolji apsolutistickih vadara i njihovim zloupotrebama vlasti. Posebna paznja se posvecuje pojedincu i zalaganju za njegovu zastitu i njegova prava. Pod pojmom pojedinac se podrazumeva covek, odnosno gradjanin.
Takodje, ornuto, tezi se sto boljoj zastiti drzave od pojedinaca koji krse drustvena pravila ponasanja.
Ne postoji jedno opste pravo koje bi vazilo za sve drzave. Cak ne postoji jedno univerzano pravo koje bi vazilo za dve drzave. Stoga se moze izvesti zakljucak da svaka drzava ima svoje pravo, svoj pravni sistem i svoj pravni poredak koji izvire iz koncepcije odredjenog drustva i koje vazi samo na teritoriji te drzave.
Drzava postoji samo ako postoji politicki aparat. Pod politickim aparatom podrazumevaju se institucije kao sto su parlamen ili kongres, zajedno sa drzavnim organima i njihovim sluzbenicima. Oni omogucavaju vladavinu nad odredjenom teritorijom u cemu ih podrzava pravni sistem i vojna sila koja moze da se koristi za sprovodjenje politike. Sva moderna drustva su nacionalne drzave, sto znaci da najveci deo njihove populacije cine gradjeni koji se smatraju pripadnicima istog naroda.
anticki koncept vlasti
Tragove zalaganja za vladavinu prava nalazimo u davinm vremenima, a nekih nacela zakonitosti ima jos u antickim grcik i rimskim zakonima. U starom Rimu su nastale poznate latinske izreke “Zakon je surov, ali je zakon”. To pre svega znaci da se zakon mora postovati i izvrsavati baz pogovora.
Slicne misle nalaze se u nekim srednjovekovnim dokumentima. Tako u jednom francuskom pravnom dokumentu stoji ”Zakon je najvisa svetinja po kojoj se svi moraju upravljati”.
U srednjovekovnim drzavama je postojala teznja za donosenjem akata kojima bi bila ogranicena apsolutisticka vlast careva i kraljeva. Tako je 1215. engleski krelj Jovan bez Zemlje izdao Veliku povelju sloboda, koja je ostavila dubok trag u istoriji ustavnosti. Dokumenti ustavnog karaktera donoseni su i u drugim zemljama u srednjem veku.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]